ШАРКА И ДИФТЕРИЈА
Сваки голубар има проблем са овом заразном болешћу, тим пре што је овај вирус распрострањен у целом свету и напада и расне и дивље голубове. Одрасли голубови обољевају у лакој и мешаној форми, а млади у тежој форми и губици достижу и до 90%.
ШАРКА -мешана форма
ПРЕНОШЕЊЕ: зараза се преноси од туђих голубова који су већ болесни, а преносе је гугутке, врапци и друге птице. Може се пренети и преко одеће и обуће. У голубарнику болест се преноси директним контактом или преко запрљане хране и воде. Преношење вируса је могуће и преко удисања прашине, као и комараца и других инсеката. Према научним истраживањима, комарци пију крв заражених голубова ,и преко свог тела преносе вирус, који може да опстане у телу комараца и више од једне године.
КЛИНИЧКА СЛИКА: после 4 - 14 дана од заразе,на кожи голубова се појављује брадавица - шарка. Прва се јавља на кожи голуба која није прекривена перијем, а то су ноге, ноздрве и очни капци. Затим избијају око усног канала, ануса, крила и, касније, на целом телу.
КЛИНИЧКА СЛИКА: после 4 - 14 дана од заразе,на кожи голубова се појављује брадавица - шарка. Прва се јавља на кожи голуба која није прекривена перијем, а то су ноге, ноздрве и очни капци. Затим избијају око усног канала, ануса, крила и, касније, на целом телу.
 Мешана форма шарке-почетни стадијум - -имају сиво - жуту боју и тврдо срастају на кожи |  Мешана форма шарке која доводи до отежаног дисања |
Овај вид болести се назива кожна форма шарке. Ако се вирус много брзо шири, он напада и унутрашње органе. Најчешће продире у грудну мускулатуру и кости, где се размножава и распрострањује на цео организам. Тада долази до промена на слузокожи језика, грла и носа. Појављују се благе израслине, величине и до 1 мм и више, а оне су жуте боје и сирасте су. Нападају језик и органе у устима. То је дифтериодна форма која проузрокује отежано дисање. Много често се среће и промена на кожи и на жлездама, и то је мешана форма шарке. Вирус продире у површину ткива коже, размножава се и гради колоније вируса, познате као BOLLINGER, које могу да се виде под микроскопом и чија појава дозвољава да се дијагностикује.
Снимак под микроскопом-кожна форма шарке и на кожи тачке представљају колоније вируса Болингер
 Шарка на слузокожи |  Мешана форма (шарка и дифтерија) |
 Ако се развије на очним капцима, долази до отока и коњуктивитиса, а око, због гнојних бактерија, може да ослепи.(слика 22-шарка на очним капцима и носу) |  |
ДИЈАГНОЗА: када је присутан на кожи и мешана форма, лако се установљава клинички. Сваки голубар препознаје типичне брадавице код својих голубовиа. У случајевима када је болест напала слузокожу, за тачну дијагнозу се тражи помоћ специјализоване ветеринарске лабораторије.
ДИФЕРЕНЦИЈАЛНА ДИЈАГНОЗА: теже се дијагностикује када болест има наслаге на језику и грлу, зато што се исти симптоми срећу код трихомонијазе, авитаминозе А, инфекције, орнитозе, херпес - вирусне инфенкције.
ДИФЕРЕНЦИЈАЛНА ДИЈАГНОЗА: теже се дијагностикује када болест има наслаге на језику и грлу, зато што се исти симптоми срећу код трихомонијазе, авитаминозе А, инфекције, орнитозе, херпес - вирусне инфенкције.
 Присуство на непцима |  Почетна шарка - 5 дана након инфекције |
 Шарка на капцима и угловима кљуна |  Младо са начелном формом шарке |
 Екстремна шарка на глави |  Размножавање вируса шарке на врху кокошјег јајета за производњу вакцине |
 Шарка са симптомима Орнитозе |  Шарка са симптомима као код авитаминозе А |
 Шарка са сиптомима као код трихомонијазе |  Младо са обимном шарком на кљуну, капцима и око ушног канала |
ЗАШТИТА: за заштиту од ове болести на располагању је вакцина. Она се прави од живе вакцине код ветеринара, која се изолује од посебне врсте вируса. Након вакцинације , после 6 - 8 дана врши се контрола. Ако нема белега вакцинацију треба поновити. Имунитет се ствара после 10 - 14 дана и траје 6 - 12 месеци. Најбоље време за вакцинацију је јуни, јер су тада створени сви оптимални услови.
 Код вакцинације од шарке мора да се одстране неколико пера на ногама и мазање вакцине |  Реакција код вакцине на шарку-први дан-нема видљивих промена |
 Реакција код вакцине на шарку пети дан-знак да се изграђује имуна заштита |  Реакција код вакцине на шарку десети дан |
ХЕРПЕС-ВИРУСНА ИНФЕКЦИЈА
ПОЈАВА И РАСПРОСТРАЊЕНОСТ-Херпес вирус проузрокује различита обољења код човека и животиња.Установљен је код коња,говеда,свиња,оваца,паса,кокошака,гусака,патака,мајмуна,питомих зечева,голубова,сова,врабаца,папагаја и других декоративних и шумских птица,леопарда,змија,мишева и других животиња.
Инфекција код голубова херпес-вирусом је распрострањена по целом свету.Болест је први пут описана од научника по имену Smadel 1943.године у САД-у и болест је тада названа његовим именом.Након 2.светског рата болест је забележена у Данској 1966.године,Шведској 1967,Немачкој 1969,Чехословачкој 1970,Аустралији 1973,Италији 1974,Мађарској 1975,Белгији 1976,и Новом Зеланду 1976.
Научник Hefels je 1980.године испитивао 1073 узорака крви голубова и установио је да је њих 605 или 58,2 одсто било позитивно на херпес вирус.Од научно проверених 921 јата установљено је да је од њих 539 или 58,5 % захваћено Херпес-вирусом.Резултати који су објављени у Француској и Белгији достизали су од 60-84 % позитивних на Херпес-вирус код голубова.Када се у јату чује кркљање и шкрипа код голубова постоји реална сумња да се то дешава због присуства Херпес-вируса али се то мора доказати и у лабораторији.Херпес-вирус припада групи "А" птичјих Херпес-вируса.Реално може да се види само електронским микроскопом .Голубови могу да се заразе само преко голубова.
ПРЕНОШЕЊЕ БОЛЕСТИ-Херпес-вирус се преноси преко кљуна,носа,очних капака,преко измета оболелих голубова или преко голубова који већ носе скривену инфекцију.Са запрљаном храном и водом се инфекција још више шири.Вирус такође може да се преко сасушене прашине унесе удисањем.Родитељи који хране младе преносе заразу тако.
КЛИНИЧКА СЛИКА-Када продре у тело вирус се задржава у на слузокожи грла.Након инкубационог периода од недељу дана се јављају први симптоми код младих голубова пре свега који за кратко време од 1-3 дана угину.Код старих голубова (6 месеци и више)болест се ретко јавља.Појављује се само у лошим условима чувања голубова,пренасељености кавеза,влаге,учесталим летењем,падом имунитета...Инфекција у нормалним условима доводи до стварања антитела.Болест најчешће може да се запази код голубова узраста 1-2 месеца,када се нарушава опште здравствено стање,смањен апетит,повећана жеђ,накострешено перје,диареја,мршављење и општа слабост.Ноздрве таквих голубова су запрљане са секретом који цури.Очни капци су црвени и надувени а из очију повремено излази слуз.Имају запаљење носа и гркљана,а понекад и на трахеју и оболели голубови тешко дишу.Губитак код младих голубова је 10-15%од укупног броја оболелих голубова.Пролазност болести зависи од много фактора ,пре свега од узраста голубова,наследног гена,услова држања и храњења.Слабо оболели голубови постепено оздраве сами.као последица тога може да се појави слабија плодност и слабија летачка способност.Иначе болест код јата је продужена и траје седмицама и месецима.
РЕЗУЛТАТИ АУТОПСИЈЕ-Код аутопсије на голубу се установљава мршавост а на слузокожи кљуна.носа,грла и трахеје се установљавају сиво-жуте наслаге.У панкреасу,бубрезима,слезини се уочавају ситни ,некротични сиваста запаљења са црвеним рубовима.Понекад постоји и катарално запаљење црева.
ДИЈАГНОЗА-Само на бази клиничког испитивања и резултата аутопсије може да се установи Херпес-вирусна инфекција.Тачна дијагноза се поставља само у лабораторији изолацијом вируса.Код живих голубова болест може да се установи само путем
узорака крви,методом неутрализације тест серума,имунофлуоросцентним тестом.
ДИФЕРЕНЦИЈАЛНА ДИЈАГНОЗА-Херпес-вирусна инфекција се тешко разликује од осталих сличних болести као дифтерија,трихомонијаза,орнитоза,авитаминоза "А"...Обзиром да постоји и скривена форма само у лабораторији може да се појединачно докаже свака од тих болести или искључи.
ЛЕЧЕЊЕ-Као и код свих вирусних болести тако и код Херпес-вирусне инфекције нема специфичног лечеља јер антибиотици не делују на вирусе.Оболелим голубовима се дају витамини за заштиту организма како би се спречиле остале инфекције.
ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ-До сада није откривена ефикасна вакцина за заштиту голубова од Херпес-вируса.Јато које је преболело инфекцију преносе пасиван имунитет преко јаја на младе и тиме су заштићени од инфекције још у првим данима живота.Са исчезнућем тог наследног имунитета млади голубови постају пријемници херпес-вируса.Да би се спречила херпес-вирусна инфекција треба да се сви млади голубови када постану самостални да се одвоје од родитеља у други бокс.Са овим начином се смањује ризик преношења заразе.
Комплекс леукоза
Kомплекс леукоза је болест која није описивана до сада ни у нашим литературама издатим специјализовано за болести код голубова, а на сајтовима је ово по први пут. Осим комплекс леукозе на овом сајту ћемо објаснити по први пут многе болести које нико до сада није објаснио, а ни поменуо да су присутне код голубова.
ПОЈАВА И РАСПРОСТРАЊЕНОСТ - Под леукозом се подразумева болест хемопоетичног система. Код оболеле птице почиње разврставање белих и црвених крвних зрнаца и образује се оток-тумор у унутрашњим органима. Болест је распрострањена у целом свету. Јавља се најчешће код кокошака, али обољевају и голубови и друге домаће животиње, декоративне и шумске птице.
Пре свега из разлога јер се леукоза појављује у више форми, разврставањем црвених и белих крвних зрнаца када се образује тумор унутрашњих органа, а понекад и у скривеној форми без видљивих промена. Код научника се дуго времена водио спор како настаје леукоза.У старим књигама се може срести да леукоза настаје услед неправилне исхране, код излагања радијацији или настаје дејством више фактора. Тада је било спорно да ли се болест добија од више вируса или једног. Данас је доказано да је узрочник леукозе вирус који спада у групу онко вируса, који је слабо отпоран на спољашњу средину и који угине када се избаци из организма.
Због великих губитака од леукозе многи одгајивачи су престајали да се баве одгојем птица.Тада су екипе специјалиста почеле да се интензивније занимају за ову болест и проблеме који настају. Да би се спречила зараза леукозом треба да се придржавамо строго прописаних ветеринарско-санитарних услова који условљавају изолацију оболеле птице. Статистички подаци ветеринарског факултета говоре да је леукоза код голубова установљена у 0.5-4 %.Тако је на пример код писмоноша у Холандији проценат оболелих голубова 4,9% и по томе она предњачи у свету, у Белгији 3%.
ПРЕНОШЕЊЕ БОЛЕСТИ - Доказано је да леукозу код голубова најчешће преносе оболеле женке преко јаја, а тиме на потомство. Зараза се преноси и контактом између оболелих птица, индиректно преко хране, воде, прашине и других предмета у кавезу где се налазе трагови измета и секрета. Такође могућа зараза је и преко живих вакцина за друге болести које се производе од заражених кокошака које носе у себи вирус за леукозу, као на пример код живе вакцине за шарку. Данас када се то зна произвођачи вакцина предузимају мере да до тога не дође.
КЛИНИЧКА СЛИКА - Оболели голубови од леукозе могу да буду вирусни преносиоци и да пренесу вирус без спољашњих фактора. И поред дугог инкубационог периода болест се ретко среће код младих, јер већином оболевају голубови који су старији од 6 месеци. Болест се манифестује променом општег здравственог стања, слабошћу и мршављењем и поред нормалног храњења. Код неких голубова може да се појави оток под брадом. Оболели голубови угину након дуге болести или са унутрашњим крварењем.
РЕЗУЛТАТИ АУТОПСИЈЕ - Код аутопсије може да се постави дијагноза болести. Најчешће се установи велико увећање на јетри и слезини.Туморне промене могу да се нађу на бубрезима, панкреасу... Са резултатима од аутопсије може да се разграничи леукоза од других туморних и туберкулозних промена.
ЛЕЧЕЊЕ - Лечење код леукозе не постоји. Још увек се ради на проналажењу вакцине.
УПОЗОРЕЊЕ - Код леукозе све оболеле птице треба да се издвоје и посебно хране.Најбоље је да се ликвидира цело јато, да се очисти и дезинфикује голубарник са 2 % раствором на натријумовој основи и да се набаве нови здрави голубови.
ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ - Голубарник се мора редовно чистити, а голубови да се хране добро и правовремено. Излегле младе који су почели самостално да се хране треба издвојити од старијих голубова међу којима могу да постоје клицоноше на леукозу и друге заразне болести.
Аденовироза голубова
Док је добро познати аденовирус у прошлости био присутан једино код младих голубова (аденовирус тип I или класични аденовирус) последњих година се такође јавља и код старих голубова (аденовирус тип II или некротизирајући хепатитис).
Ове новије форме су много опасније од старијих и узрокују високу стопу смртности међу старим голубовима. Ове две форме су постале јако учестале међу голубовима у последњих неколико година и због судбине наших голубова требало би да се научи оно што се за сада зна о овој болести. Питање које одгајивачи логично постављају је: „Шта могу да урадим било да спречим или излечим ову болест?“
Али пре свега треба научити шта је узрок и какав је ток настанка ове болести.
Као што је познато узрочник болети је аденовирус. Овај вирус је описан код неколико врста птица. У већини случајева не игра важну улогу у патолошким процесима у организму, осим код неколико болести од којих две нападају голубове. Вирус се лако може приметити под микроскопом због своје карактеристичне структуре, али је изузетно тешко да се изолује и узгаја. Вирус тип I је пронађен пре више од 20 година, док је вирус тип II пронађен 1992. године у Белгији. Главна разлика између типа I и II је у томе што последњи напада и одрасле голубове код којих је ток болести много тежи и стопа смртности огромна пошто не постоји ефикасан начин лечења. Болест се јавља током целе године.
Аденовирус тип I инфицира, као што је наведено, првенствено младе голубове. Голубови се најчешће заразе преко голубова који долете из другог голубарника. Заражени голубови луче гнојни секрет који може инфицирати и остале голубове. Пошто је зид црева значајно оштећен микроби који нормално насељавају цревну флору се размножавају и на тај начин додатно оштећују зид црева, а затим доспевају у крвоток. Често болест траје свега од 5 до 10 дана. На болест се увек надовезује инфекција ешерихијом коли, тако да је од изузетне важности да се ова коли инфекција лечи што раније. Опоравак голубова може трајати дуже због спорог обнављања ћелија јетре у којима се врши умножавање вируса. Треба узети у обзир ову околност у случају да се овакви голубови спремају за утакмицу и сачекати њихов потпуни опоравак. Још 1 неуобичајени синдром се може видети међу пилићима у гнезду, а то је да већина овако младих голубова преживи болест.
Типични симптоми аденовирозе типа I су: болест обично настаје јако брзо и праћена је обилним повраћањем, дијареје (пролив), тешко опште стање, висока стопа заражености међу младим птицама, веома брзо настајање инфекције у целом голубарнику (3-5 дана) и углавном угинуће веома малог броја јединки.
Аденовирус типа II доводи до оштећења јетре и до њене некрозе. Као последица тога голубови готово без икаквих симптома угину за пар дана. Једини симптоми који се понекад виде су повраћање и жути пролив. Број угинилих птица може понекад бити веома велики, тако да читава ситуација изгледа крајње драматично. Значајно је то да голубови који се не инфицирају за 5-6 недељаостану здрави без било каквих последица и симптома.
Дијагноза се може поставити помоћу ових симптома, а након тога аутопсија може дати дефинитиван одговор хистопатолошким прегледом црева и јетре. На тај начин се могу искључити остале болести попут паратифоида, хексамитиазе, интоксикације, стрептококозе и акутне количне сепсе.
Не постоји адекватна вакцина за аденовирус. Када дође до аденовирозе типа I код младих голубова, апсолутно је неопходно третирати секундарну коли инфекцију пошто већина младих птица носи ове микробе. Избегавање стреса (транспорт и тренинг) је такође важно. За аденовирус типа II општа правила су добра хигијена, проветравање, избегавање пренасељености итд. Ово је од кључне важности да би се што је могуће више смањио ризик од инфекције.
Закључак је да се врло мало зна о овом вирусу и пореклу болести. Разлог томе лежи у чињеници да је јако тешко изоловати вирус. Чињеница да одрасле птице ретко оболе од аденовируса типа I објашњава се отпорношћу која се ствара када се болест прележи. Јуниори који се изведу у лето и касније не прележе болест, тако да се болест најчешће јавља следеће године. То се никада не дешава код птица које прележе болест у години у којој су изведене.
Као што је наведено у уводу утицај обе врсте аденовируса на наше голубове је огроман, тако да би откриће добре вакцине било више него добродошло.
Dr. Carlo Gyselbrecht
Друге вирусне инфекције код голубова
У многим крајевима света су познате и друге вирусне инфекције код голубова.Оне често пролазе скривено (латентно) или субклинички и доказују се присуством антитела у крви. Многе од тих инфекција су регистроване у тропским и субтропским областима. Неке од њих су: АРБОВИРУСНА ИНФЕКЦИЈА, РАБДОВИРУСНА ИНФЕКЦИЈА, ПТИЧЈА РЕОВИРУСНА ИНФЕКЦИЈА И РУБЕЛАВИРУСНА ИНФЕКЦИЈА.
АРБОВИРУСНА ИНФЕКЦИЈА
Код ове врсте инфекције име потиче од енглеске скраћенице /АР- BО или artropod borne/, а у преведеном значењу преношење од стонога и инсеката. Арбо вирус је опасан и преносив на многе врсте птица, које укључујући голубове имају велику улогу у преношењу овог вируса на људе. Врло често је појава болести условљена и повезана са географском распрострањеношћу одређених врста птица које у себи носе арбо вирус. Многи научници су писали о арбо-вирусној инфекцији код голубова. Експериментално инфицирани голубови оболе за 3 дана, а као општи знаци болести се јављају код голубова некординирани покрети, треперење(дрхтање) и смрт.
За време епидемије код људи у Масачусетсу (САД) су били заражени и голубови. Комарци услед сисања крви преносе на голубове и вирусе.
РАБДОВИРУСНА ИНФЕКЦИЈА
Случајеви ове инфекције су ретки али су такође могући. Ова инфекција је највише заступљена код живине: код патака, кокошака и ћурака. Експериментална инфекција код голубова је могућа и може да се докаже испитивањем. Код диференцијалне дијагнозе има симптоме других болести, које се испољавају нарушавањем нервног система и оне треба да се искључе.
ПТИЧЈА РЕОВИРУСНА ИНФЕКЦИЈА
Име ове инфекције и болести из ове групе потиче од енглеског назива "Respiratory enteritic orphan". Само јој име говори да напада респираторне органе и има симптоме латентне инфекције. Вирус је изолован од измета голубова и доказан је у крви заражених голубова присуством антитела, нарочито код писмоноша које су највише изложене и најчешће обољевају од ове инфекције, а не искључује се ни појава код осталих раса голубова.
РУБЕЛАВИРУСНА ИНФЕКЦИЈА
Рубела вирусна инфекција се среће не само код људи, него и са новим доказаним присуством и код голубова. Болест је доказана код голубова у Француској и Немачкој. Међутим ова вирусна инфекција иако се појављује нема неког великог епизоотологичног значења.
Салмонелоза
Салмонелоза или паратиф голубова је заразна болест свих домаћих и дивљих птица од које могу да оболе и друге животиње, па и човек. Болест изазива бактерија из групе салмонела која обухвата око 1500 врста, од којих је код голубова најчешћа салмонела тупхи муриум.
Узрочници паратифа
У незаражена јата болест се уноси куповином нових голубова, као и долетањем туђих голубова. Заражени голубови излучују микроорганизме изметом и тако загађују храну, воду и површине у голубарнику. Здрави голубови се заразе узимањем загађене воде и хране. Салмонеле се као сапрофити налазе у дигестивном тракту птица, што значи да за избијање болести имају значајну улогу и неспецифични фактори (хладноћа, лоша исхрана, напори). Заразу у голубарник могу да пренесу и мишеви и пацови који загађују храну за голубове, као и врапци, гугутке и друге птице. Инкубација најчешће траје од 2 до 5 дана, а може и више недеља и месеци. Болест напада различите органе, па се може јавити у неколико форми.
Запрљано перје око клоаке код салмонелозе
СЕПТИКЕМИЧНА ФОРМА се јавља код младих и неотпорних голубова и испољава се невеселошћу, накострешеним перјем, зеленкастим проливом. Угинуће настаје за неколико дана.
 Зеленкасти пролив код септикемичне форме |  Измет код здравог голуба |
ПАРАЛИТИЧНА ФОРМА је честа код голубова и код ње се услед промена на централном нервном систему јавља кривљење главе уназад или у страну, дрхтање главе (ови симптоми код салмонелозе се јављају у мањем броју случаја за разлику од парамиксовирозе где је кривљење главе доминантан клинички симптом) и поремећај општег здравственог стања.
Почетна нервна форма салмонелозе
 | Узнапредовала нервна форма салмонелозе |
Тортиколис (искривљена шија)
 | Нервна форма салмонелозе код младог голуба се манифестује неконтролисаним покретима, неправилним положајем главе и нестабилним ходом |
ЗГЛОБНА ФОРМА салмонелозе је честа код голубова. Ово је обично хронична форма која дуго траје. Настаје запаљењем зглобова крила или ногу. Ако је захваћен голубу зглоб крила јавља се оток на зглобу, оболело крило виси и такав голуб тешко лети.
ТУБЕРКУЛОЗА
ПОЈАВА И ПРЕНОШЕЊЕ-Туберкулоза је заразна болест, коју проузрокује Mycobacterium tuberkulosis и напада човека и све домаће и дивље животиње,као и жабе и гуштере.Присуство туберкулозе код људи први је открио Роберт Кох 1882.године,а код птица туберкулозу је открио Риволта 1889.године.Првих година се сматрало да је птичји тип туберкулозе безопасан за људе.Данас је познато да и човек може да оболи од птичјег типа туберкулозе и то у атипичној форми.Туберкулоза се среће код свих раса голубова.Најчешће се јавља код голубова који су затворени у мрачним и непроветреним голубарницима.Најчешће се среће код дивљих голубова.На ветеринарским институтима је забележена масовна појава туберкулозе код свиња које су биле заражене птичјим типом туберкулозе.
Псеодотуберкулоза
ПОЈАВА, УЗРОЧНИЦИ И РАСПРОСТРАЊЕНОСТ: За разлику од туберкулозе, псеудотуберкулоза код голубова се појављује сходно променама на унутрашњим органима,проузроковане од других узрочника. Псеудотуберкулозу проузрокује Yersinia pseudotuberkulosis,бактерија. У природи је распрострањена и може да се размножава у води на 15 степени Целзијуса. У спољашњој средини може да преживи месецима. Убија је директна сунчева светлост, темепратура изнад 60 степени Целзијуса и бактеријски дезифенктанси.Ова бактерију су први пут открили Yersinia и Kitasato 1894.године у Хонг-Конгу и назвали је Pasteurella pestis, a касније је промењен назив у Yersinia. Постоје 3 вида ове бактерије и то:Yersinia pestis, Yersinia pseudotuberkulosis и Yersinia enterocolica.Yersinia pestis је позната по постојању код човека и опустошила је на Далеком Истоку у периоду пре наше ере много људских живота.Позната је и по томе што је у 14.веку наше ере у Европиод ње оболело чак 25% људи.
Yersinia се најчешће среће код мишева, пухова, зечева и нутрија. Могу да оболе и друге животиње:пси,мачке,козе,коњи и говеда. Код птица сесреће код: кокошака, патака, ћурака, голубова, грлица,гугутака,дивљих голубова, фазана, канаринаца, врабаца, врана, чавки, сова, јаребица,лабудова...Од Yersinie могу да оболе и људи.
КЛИНИЧКА СЛИКА Код заражених голубова се јавља као скривена, клинички невидљива инфекција, али може и да започне као акутна или хронична болест. Никада се не јавља масовно, већ само као појединачни случај. Врло често напада и младе голубове, посебно док су још у гнезду. Оно што помаже овој болести код голубова да би се развила је стрес који се јавља након летова, посебно исцрпљујућих, затим гладовање, једнолична исхрана, пренасељеност у кавезу...
Yersinia допире у организам голуба преко запрљане хране и воде и остаје на зидовима црева а одатле путем крви долази до слезине и других органа и проузрокује затрованост крви у акутној форми. Преласком у хроничну форму доводи до стварања на унутрашњим органима жуто-белих наслага. Болест се манифестује смањењем апетита, смрдљивим проливом, брзим мршављењем, које се посебно уочава код младих у гнезду. Дегенеративне промене могу да се примете и развију и код човека у грлу и гуши. Губитак у сваком голубарнику може да достигне проценат губитка голубова и до 25%.
РЕЗУЛТАТИ АУТОПСИЈЕ: Код акутне форме болести се наилази на запаљење слузокоже црева са отоком,слезине и бубрега на које се налази и код других инфекција. Типичне промене се проналазе код субакутне и хроничне форме. Тада се наилази осим отока на већ поменутим органима и на жуто-беле наслаге величине као зрно проса са сивом зоном око њих. Оне у многоме подсећају на туберкулозне.
ДИЈАГНОЗА:Код аутопсије код голубова може само да се посумња на псеудотуберкулозу.За тачну дијагнозу се мора направити испитивање помоћу којег се за 24 часа морају развити округле прозрачне колоније Yersinie.
ДИФЕРЕНЦИЈАЛНА ДИЈАГНОЗА: Код диференцијалне дијагнозе треба да се искључи прво постојање туберкулозе, као и салмонелозе, пестелерозе,колибакцилиозе и друге дисајне инфекције.
ЛЕЧЕЊЕ: Голубови који су дуго боловали и који су претерано мршави је најбоље да буду уништени. Након лечења треба да се изврши чишћење и детаљна дезинфекција кавеза са 5% раствором формалина.
ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ: Као превенција од псеудотуберкулозе се препоручује редовно храњење и да се не дозволи да дође до
пренасељености кавеза.Храна и вода треба да се дају у чистим судовима који не смеју да буду запрљани изметом.Голубови треба да се и хране и поје само у кавезу.Сваки дан да им се мења вода.Треба им се онемогућити контакт са дивљим голубовима,врабцима,гугуткама,вранама и другим птицама.Храни која се лагерује мора да се онемогући приступ да дође у контакт са мишевима као највећим преносницима ове болести.
О Р Н И Т О З А
ПОЈАВА,УЗРОЧНИЦИ И РАСПРОСТРАЊЕНОСТ:Орнитоза или како је већ познатија као папагајска болест,је болест која напада код голубова дисајне органе и слузокожу очних капака.Први случај те болести је описан од стране Ritter-a,1897.године у Швајцарској.Касније је Meyer,1942.године предложио да се болест назове ПСИТАКОЗА (папагајска болест),а код других птица да се назове ОРНИТОЗА(птичја болест).У оба случаја за ове болести је узрочник Chlamidia psittaci,микроорганизам,који живи у телу домаћих птица и у старим књигама се посматра као вирус.Она је као хламидија отпорна на антибиотике и данас се сматра бактеријом.отпорни су на хладноћу,висока температура га уништава.Хламидије нападају све видове птица,декоративне,домаће и шумске.Орнитоза код голубова као папагајска болест је установљена у Јужној Африци као и у САД-у,1940 године.Касније се констатовало да инфекција постоји у целом свету.Када захвати јато губици су од 20-80%.Најподеснији и за ову, уосталом као и за већину болести, су градски голубови,као и писмоноше које учествују на такмичењима. Као и код других болести тако и код орнитозе њена распрострањеност није позната јер се не воде статистички подаци.На Ветеринарским институтима нису успели за 20 година да докажу орнитозу код голубова.
ПРЕНОШЕЊЕ ЗАРАЗЕ:Болест се преноси долетањем слободних голубова,код куповине нових голубова,уношењем нових и туђих голубова у кавез,а код писмоноша након завршетка такмичења.Излучивање настаје преко измета,секрета из носа,очију и кљуна.Здрави голубови се заразе преко запрљане хране и воде,а млади преко родитеља храњењем.Хламидије могу да се налазе у перју,у исушеној прашини,која се шири махањем крила.Тако хламидије продиру у дисајне органе голуба.болсет се преноси и преко других запрљаних предмета у кавезу.
ОД ОРНИТОЗЕ НИКАДА НЕ ОБОЛЕ СВИ ИНФИЦИРАНИ ГОЛУБОВИ.
Многи голубови подносе нормално инфекцију и у себи носе утрочнике месецима,годинама а неки и до краја живота. На тај начин преносе болест на своја покољења и на друге голубове.Такви голубови су нарочито опасни као преносници.Орнитоза напада голубове свих узраста,а највише страдају млади голубови,као и голубови који имају слаб имунитет.
КЛИНИЧКА СЛИКА:Од заразе до првих знакова прође 8-15 дана,у зависности од узраста голуба,количине узрочника,као и од фактора да ли је присутна још нека болсет код голуба(херпес-вирусна инфекција,салмонелоза.)Симптоми су секрет из носа,кљуна и очију,а разлог је запаљење.Осим тога болест прате и накостреженост перја,смањен апетит,мршављење,диареја,нарушење плодности(нередовно ношење јаја,неоплођена јаја).
Јако запаљење очних капака,око сузи и због секрета долази до тога да су пера залепљена код oрнитозе
Код запаљења очних капака ,очи су једнострано а ретко и двострано отекла и црвена.Из очију излази и секрет.Због запаљења очних капака они се залепе и голуб не може да види.Ако око загноји очна јабука може да се растопи и око да истече.
 Јако црвенило и оток очних капака |  Код додатне инфекције јако је запрљано око очију и рожњаче,спуштен трећи капак |
 Залепљеност очних капака |  Зацрвенели и надувени очни капци |
Запаљење је захватило цело око
Када наступи запаљење слузокоже носа из њега истиче секрет,који је у почетку бистар,а касније мутан и жућкаст.Оболели голубови кијају,тресу главом,покушавају да одстране секрет.Ноздрве су им запушене па голубови морају да дишу отвореног кљуна.
 Bоденасти секрет из носа услед запаљења и јако сузење |  Отежано дисање услед запаљења горњих дисајних органа код орнитозе |
Код запаљења трахеје и ваздушних јастука се појављује шкрипа и шум код удисања и кијања.То се најбоље чује ноћу, када голубови спавају.За време болести голубови мршаве,по мало једу,слинаве и могу да угину.Губици могу да достигну и до 80%,посебно код младих,лоше гледаних и недовољно храњених голубова код којих може да наступи мешана инфекција.
 Исцурело око услед јаког запаљења |  Бактеријска инфекција капака (пастерелоза) |
 Јак оток капака |  Јак оток капака |
се прво наилази на увеличану слезину.Јетра је покривена крвоизливима,остали органи су се дегенерисали и слепљени су.
Срчана комора је срасла за срце.Мембрана на ваздушним јастуцима је са запаљењем и удебљана је а покривена је жутим слојем.Код трахеје и црева уочавају се запаљења слузокоже.
ДИЈАГНОЗА:мало је лабораторија у свету које могу да утврде и дијагностикују орнитозу.орнитоза не може да се докаже
клинички код аутопсије.Тачна дијагноза се може утврдити само лаботраторијски.Присуство хламидије се доказује само микроскопом преко ткива срца,јетре или неког другог органа.
ДИФЕРЕНЦИЈАЛНА ДИЈАГНОЗА:Код диференцијалне дијагнозе морају се искључити остале болести:микоплазмоза,дифтерија,
трихомонијаза,херпес-вирусна инфекција,паратиф,туберкулоза,коњуктивитис,хемофилус,и друге инфекције.
ЛЕЧЕЊЕ:након болести прећивели голубови немају имунитет и могу поново да се заразе.Огледи за прављење вакцине су неуспешни.
ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ:За борбу против Орнитозе се препоручују следеће превентивне мере:
-Голубове за које сумњамо да су заражени Орнитозом треба одвојити од осталих
-За постављање дијагнозе првих угинулих голубова ,они се морају однети у лабораторију на испитивање
-Када се утврди дијагноза треба отпочети лечење
-За време лечења голубови треба да се хране добро
-Чишћење и дезинфекција голубарника треба да се раде редовно.Да се неби подизала прашина кавез треба да се напрска
при чишћењу.При томе се мора имати радно одело и маска.
-Хламидије су отпорне на класична дезинфекциона средства.Та дезинфекцију је најбоље да се направи обгоревање бензинском лампом препаратима који делују против хламидије
-У случајевима када се докаже да је Орнитоза пренета са голубова на људе најбоље је уништити цело јато
-Голубови оболели од орнитозе не требају да учествују на такмичењима и изложбама
-Новонабављени голубови,долетели туђи голубови,писмоноше које су се вратиле са такмичења треба да се ставе у карантин 35 дана
-За заштиту од Орнитозе се препоручује да се направе испитивања 2 недеље након такмичења или изложбе
-Треба спречити мешање расних голубова са слободним.
-Орнитоза се среће у свим земљама.
М И К О П Л А З М О З А (ЗАРАЗНА ШКРИПА, КИЈАВИЦА)
ПОЈАВА И ЗНАЧЕЊЕ: Микоплaзмоза није лака болест,зато што врло често не наступа угинуће,зато је тешко установити чисту форму микоплазмозе.Она је увек у комбинацији са другим болестима.Симптоми ове болести подсећају у многоме на друге болести и зато је голубари и мешају.Микоплазмоза је заразно обољење а њени узрочници су микоплазме.Да би настало обољење неопходни су и неки од фактора као хладноћа,влага,лошепроветравање,пренасељеност,недовољнохрањење,авитаминоза,лоша хигијена,исцрпљености летом...Микоплазме,као становници слузокоже дисајних органа
(носа,грла и трахеје)и прозрокују хронично запаљење дисајних органа.Микоплазме се срећу и код кокоши,патака,паунова, ћурака,фазана,јаребица,и зато је болсет добила име "Chronic respiratory Disease"(CRD).
Инфекција херпес-вирусом може да отвори пут микоплазмама.За разлику од кокошака и патака код којих се микоплазмоза среће у чистом виду,код голубова се ретко среће у чистом виду већ се увек манифестује са херпес -вирусном инфекцијом и орнитозом.До данас су доказани око 70 различитих типа микоплазми.Њих 20 типа се среће код птица,а код голубова 6 типа.
Птичје микоплазме не нападају голубове,а ни оне које нападају голубове не могу да нападну пилиће.
ПРЕНОШЕЊЕ ЗАРАЗЕ:Микоплазме се преносе преко ваздуха,преко прашине или директним контактом оболелих и здравих
голубова.Ту су нарочито опасни контакти на иуложбама а за писмоноше транспорт.Код микоплазме најважнију улогу има
кљун,зато што се преко њега преноси зараза.Микоплазме се преносе и преко јаја.
КЛИНИЧКА СЛИКА:Инкубациони период код микоплазмозе траје много дуго.До појављивања болести се уочавају симптоми
као комбинација херпес-вируса,хламидија и наличјем на неспецифичне факторе.Тада може да се појави и запаљење слузокоже очију,носа,непца,грла и трахеје.Запаљење слузокоже је са отоком и влажно сузи.Појављује се секрет из носа и очију,који се спушта на перје.Карактеристична је шкрипа и отежано дисање(које се посебно чује ноћу).Заједно са тим се појављују општи знаци нарушеног здравственог стања,безвољност,несигуран ход,опуштена крила и накострешено перје.Када се инфекција помеша са различитим другим бактеријама,голубови могу да угину.
 Bоденасти секрет из носа код микоплазмозе |  Гнојни секрет из носа и запаљење |
 Секрет(наслаге) у грлу |  Сива слузокожа уста услед микоплазмозе код угинулог голуба |
 Растворено грло |  Ваздушни јастуци надувени услед заразе микоплазмозом (код тога ваздух улази под кожу(емфизем)) |
 Велико запаљење и слуз у грлу |  Запаљење ткива очних капака узроковано орнитозом и отежано дисање проузроковано допунском трихомонијазом |
 Запаљење срчане коморе проузроковано од микоплазми и бактерија |  Запаљење срчане коморе проузроковано од микоплазми и бактерија |
 Запаљење ваздушних јастука и сирасте наслаге |  Ваздушни јастуци код здравог голуба |
 Колоније на плућима код аспергилозе |  Ваздушни јастуци пуни сирасте масе код узнапредовале микоплазмозе |
ДИЈАГНОЗА:Клинички може да се постави само сумња на микоплазмозу,а тачна дијагноза се поставља само у лабораторији.
ДИФЕРЕНЦИЈАЛНА ДИЈАГНОЗА:Код диференцијалне дијагнозе треба да се искључи постојање других болести са сличним симптомима а које проузрокују отежано дисање:херпес-вирусна инфекција,хламидија,хемофилус,трихомонијаза,дифтерија и аспергилоза.
П А С Т Е Р Е Л О З А ( К О Л Е Р А )
ПОЈАВА,УЗРОЧНИЦИ,РАСПРОСТРАЊЕНОСТ:Пастерелоза или колера је стара заразна болест,описана пре близу 200 година.Среће се код патака,гусака,кокоши и причињава масовна угинућа.Француски научник Луј Пастер је 1880.године,први успео да изолује узрочника те болести,који је и назван по његовом имену PASTEURELLAE.Они су мали,коси и простим жаргоном речено имају форму зареза.Гледани под микроскопом се виде у групама као јато риба.Зову их и биполарни
микроорганизми.Узрочник колере Pasteurella multocida,се осим код домаћих и шумских птица среће и код мишева,паса и мачака,који избацују заразу.Спорно је питање да ли наши расни голубови се заразе од те болести.Многи страни аутори су описивали појаву пастерелозе код голубова.Они сматрају да се пастерелоза код голубова преноси преко запрљане хране,воде и прашине.Након тога прелази у перакутну,акутну,субакутну и хроничну форму,са различитим сликама и значајним променама код органа.Код голубова је најпознатији вид пасторела,посебно када се унесе у тело директно са инфекцијом.У том случају голубови бурно реагују и угину у ходу са перакутном формом од 18-24 часа.Код извађене крви из срца угинулог голуба, помоћу микроскопа јасно се виде биполарни микроорганизми пастореле.Данас је утврђено да се
пастерелоза среће код голубова ,не у масовној форми,већ само као појединачни случај.
ДИЈАГНОЗА:Дијагноза на колеру се поставља у лабораторији,преко ткива унутрашњих органа када након 24 часа израсту
као капљице росе ситне колоније пасторела.Дијагноза може да се провери преко биолошког испитивања на белим мишевима и голубовима.
ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ:Основна превенција од колере се састоји од доброг и редовног храњења и правилног одгајања голубова.Треба избегавати контакт голубова са животињама које могу да буду преносиоци пастерелозе.Сви голубови који имају ране на себи морају да се држе посебно,док им ране не зарасту
